Čelik
Izbor i obrada
Fenomen Swiss Army nožića traje već više od jednog veka, i svo to vreme jedno od najčešće postavljanih pitanja je bilo koji je to "tajni" čelik koji se upotrebljava za njegovu proizvodnju.
Kao što smo već rekli, za izradu ovih nožića koristio se, koristi se i koristiće se uvek samo najkvalitetniji nerđajući čelik. On po svojim karakteristikama mora da zadrži dobre osobine kako nerđajućih tako i onih sa visokim stepenom primese ugljenika.
Većina Victorinox nožića se pravi od nemačkog Thyssen čelika koji u svom sastavu ima 0.52% ugljenika, 0.45% mangana, 15% hroma, 0.5% molibdena i 0.6% silicijuma. Interesantno je da u ovom čeliku nema vanadijuma, a osim za Victorinox nožiće koristi još za hiruške instrumente, specijalne alate i mašine za prehrambenu i farmaceutsku industriju.
Osim iz Thyssena, Victorinox kupuje ovakav čelik i iz francuske čeličane Ugine (njihove Švajcarske filijale, koja je bila primarni izvor čelika za Wenger modele), austrijske čeličane Bohler, kao i svetski čuvene Sandvik čeličane iz Švedske.
No, bez obzira odakle ga nabavljaju on mora odgovarati gore navedenim specifikacijama, i o tome se strogo vodi računa. Samo na poslovima kontrole kvaliteta u Victorinox-u radi više od 90 zaposlenih.
Po svojim fizičko-hemijskim karakteristikama, ovaj Victorinox čelik je nešto između poznatih američkih 420HC i 440C čelika, pri čemu, uz napredni sistem kaljenja zadržava dobre osobine i jednih i drugih.
No, kvalitetan čelik je samo potreban ali ne i dovoljan uslov za kvalitetan proizvod. Kao što se od odličnog brašna, jaja i mleka mogu dobiti divne palačinke, ali i nagorele ili nedopečene, zalepljene.... kojima je mesto pravo iz tiganja u kantu za otpatke. Bitan je dakle i recept ali i “kuvar”.
Čelik “oživi”, tj. dobija svoja konačna svojstva procesom kaljenja. Ono što razlikuje Victorinox od drugih proizvođača jeste izuzetno sofisticiran, automatizovan i kompjuterski vođen sistem kaljenja sečiva. Tako je izbegnut “ljudski faktor”, i svaki nožić izlazi iz fabrike idealno okaljen.
Kaljenje počinje zagrevanjem na tačno 1040 stepeni celzijusa, pa naglim hlađenjem. Ovim se menja struktura materijala i postiže se da čelik bude izuzetno tvrd. No, nuzpojava je da ovim postaje i vrlo krt, sklon lomljenju. A to svakako nije poželjna osobina. Zbog toga se čelik nakon toga, kako se to kaže, “otpušta” - nanovo se greje na 160 stepeni, a potom hladi.
Otpuštanjem se, doduše, gubi nešto od njegove čvrstine, ali nagrada je više nego izdašna: neuporedivo gibljivije i elastičnije sečivo, sa daleko većim dijapazonom primene.
Na ovaj način Victorinox sečiva dobijaju tvrdoću od oko 56 Rockwell-a. Njih nije teško naoštriti, a i nakon oštrenja dugo drže oštricu (ne tupe se lako). No, najbolja stvar pri tome je što nisu krta i neće vam se slomiti prilikom naprezanja.
Ali Victorinox za razliku od drugih proizvođača ide i korak dalje. Iako se svi delovi nožića prave od istovetnog čelika oni imaju sasvim drugačija stvojstva jer se kale na drugačiji način! Tako se sečivo, kao što rekosmo, kali na 56 Rockwella (RC), ali testera i makaze na 53 RC, odvijač, otvarač konzervi i šilo na 52 RC a otvarač vinskih boca i same opruge unutar Victorinox nožića na 49 RC.
Jer naprosto - nekim alatima je bitno da budu tvrdi dok je za druge poželjnije da budu elastični, kako bi bolje obavljali svoju funkciju ili se tokom upotrebe nebi slučajno slomili.
No, ni to nije sve. Zbog izuzetno dobro projektovane geometrije sečiva, ona su vrlo upotrebljiva i kada se tokom vremena pomalo istupe. Victorinox sečiva vas nikad neće izneveriti - čak ni ako ih godinama niste oštrili.
I upravo sve ovo zajedno čini Victorinox “tajnu”. To je ono što izdvaja i čini ove nožiće jedinstvenim u svetu više od jednog veka: savršen balans oblika, kvalitetnog čelika i naprednih tehnika obrade.
